Finansije i Osiguranje - Srbija

Štednja stanovništva nastavila da raste uprkos pandemiji

Zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti, čemu su doprinele blagovremeno donete mere Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije s ciljem da se umanje negativne posledice krize, očuvano je poverenje stanovništva u domaću valutu i domaći finansijski sistem.

U prethodnih osam godina dinarska štednja je povećana preko pet puta (rast od čak 75,2 mlrd. dinara u odnosu na kraj 2012. godine) i krajem decembra 2020. godine premašila je 93 mlrd. dinara. Pri tome, preko polovine ukupnog rasta (42,9 mlrd. dinara) ostvareno je u poslednje tri godine, što potvrđuje da je makroekonomska stabilnost bila preduslov za sticanje i održavanje poverenja građana u domaću valutu, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

I devizna štednja u istom periodu beleži rast, iako u procentualnom smislu nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom – porasla je za 38,2% u odnosu na kraj 2012. godine, odnosno sa 8,3 mlrd. evra (940,7 mlrd. dinara) s kraja 2012. godine povećana je na 11,4 mlrd. evra (1.344,6 mlrd. dinara) na kraju 2020. godine.

Konstantni rast dinarske i devizne štednje u drugoj polovini 2020. ostvaruje se u uslovima ponovnog širenja epidemije, kao i smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što dokazuje poverenje građana u bankarski sistem.

"Očuvana makroekonomska stabilnost omogućila je da negativni efekti zdravstvene krize manje utiču na ekonomiju, te u takvim uslovima štednja nastavlja da kontinuirano raste. Inflacija je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod 2% (tačnije 1,9%), očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke – krajem godine iznosile su 13,5 milijardi evra. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u novembru 2020. godine iznosilo je 3,5% (smanjenje za više od 80% u odnosu na početak primene Strategije 2015. godine). Održanju makroekonomske stabilnosti u uslovima krize izazvane pandemijom višestruko su pomogle preventivne mere koje je Narodna banka Srbije, u saradnji s Vladom, blagovremeno preduzimala, radi obezbeđenja efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta, likvidnosti, povoljnijih uslova finansiranja, očuvanja kreditne aktivnosti i podrške privredi i stanovništvu. Sve ovo doprinelo je da, uprkos krizi, vodeće agencije zadrže kreditni rejting Srbije na korak od investicionog", dodaje se u saopštenju.

Ispitivanje isplativosti štednje oročene na godinu dana uz zanavljanje u periodu od osam godina potvrdilo je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja u decembru 2020. godine dobio preko 33.600 dinara (približno 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (Tabela 1).

Oročavanjem štednje na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, i to u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša koji je od decembra 2019. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio u decembru 2020. oko 1.900 dinara (16 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara (Tabela 2).

Za depozite oročene na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86% posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Dakle, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno), važi isti zaključak – u prethodnih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

Narodna banka Srbije nastavlja s promovisanjem dinarske štednje sagledavanjem i isticanjem njene isplativosti, radi podsticanja celokupnog procesa dinarizacije, što je opredeljenje Narodne banke Srbije i u budućem periodu, zaključuje se.